Cilj je da se svaki Srbin i Poljak, Rus i Slovenac, Bugarin i Čeh međusobno u potpunosti razumeju, kaže jedan od autora slovijanskoga jezika Jan van Stenbergen.
Jan van Stenburgen kaže da su se ljudi pozitivno odazvali.
\“Namena mog rada je da će moći svaki Sloven koji bude putovao u drugu slovensku zemlju bez većih problema da se sporazumeva sa ljudima koji žive u toj zemlji\“, dodao je još Jan van Stenburgen.
Ova izjava ne bi bila toliko začuđujuća kada je ne bismo čuli od − Holanđanina. Jan van Stenbergen, profesionalni prevodilac i lingvista amater, na privremenom radu u Poljskoj, već pet godina sa grupom saradnika stvara jezik koji bi mogli da razumeju svi Sloveni.
\“Slovenski jezici su jedan drugom međusobno dovoljno bliski da može da im se nađe ‘najmanji zajednički imenitelj’ koji omogućava da ga razume 90 procenata ljudi. Taj jezik naimenovali smo slovijanskim jezikom\“, kazao je još van Stenbergen.
Projekat je započet 2006. godine, kada je nekolicina ljudi, sa raznih delova sveta, osetila potrebu za jednostavnim i neutralnim međuslovenskim jezikom koji bi Sloveni mogli da razumeju bez bilo kakvog učenja, zapisali su u srpskom Mondu.
Pozitivan odaziv
\“Taj jezik je za veoma kratko vreme postao jedan od najpopularnijih pomoćnih jezika\“, kazao je van Stenbergen. Prema njegovim rečima, ljudi koji čitaju ili govore slovijanskim jezikom, odazvali su se pozitivno.
\“Niko iz Srbije ne bavi se tim jezikom. Nadam se da će to uskoro da se promeni, jer nam je potreban veći uticaj srpskog jezika\“, priznao je još van Stenbergen. \“Ovde navodim primer: sve dok nisam počeo da se bavim slovijanskim jezikom, nisam znao ni jednu srpsku reč. Međutim, sada mogu da pročitam novinarski prilog i odmah znam o čemu se radi. Mnogo ljudi koji se posvećuju slovijanskom jeziku koristi srpsku ćirilicu jer je jednostavna i primenljivija od ostalih\“.
Na van Stenbergenovoj internet stranici nalaze se i tekstovi na slovijanskom jeziku. Predstavljamo vam jedan od ukrajinskih jezika na slovijanskom jeziku, pa vi sami procenite da li je razumljiv ili ne:
„Prihodi muž do doktoru i govori:
– Pan doktor, ja imam problem. Mislj, čo ne možu imać detka.
– Prečo vi tak mislite?
– Preto čo moj otec tož ne imal detka, i moj ded ih tož ne imal.
– Vaš otec i vaš ded ne imali detka? Izvinijte, ale togda vi otkude jeste?
– Ja? Iz Dnepropetrovska!”
