Većina ljudi svakodnevno koristi jezik bez razmišljanja o tome koliko je taj proces zapravo složen. Razgovaramo sa porodicom, pišemo poruke, čitamo vesti ili komuniciramo na poslu potpuno spontano, ne razmišljajući o hiljadama moždanih procesa koji se odvijaju u pozadini. Ipak, upravo je jezik jedna od najnaprednijih sposobnosti ljudskog mozga i jedan od razloga zbog kojih se čovek razlikuje od svih drugih vrsta.
Od prvih izgovorenih reči u detinjstvu pa do vođenja složenih poslovnih pregovora, jezik oblikuje način na koji razmišljamo, učimo i razumemo svet oko sebe. Naučnici iz oblasti neurologije, psihologije i lingvistike već decenijama pokušavaju da otkriju kako mozak obrađuje govor i zašto različiti jezici mogu da utiču na naše mentalne procese na različite načine.
Kako mozak obrađuje jezik?
Iako govor deluje jednostavno, svaki razgovor zahteva izuzetnu koordinaciju različitih delova mozga. Kada čujemo neku rečenicu, zvuk prvo obrađuju centri zaduženi za slušanje, nakon čega mozak prepoznaje reči, povezuje ih sa značenjem i priprema odgovor. Sve to dešava se u deliću sekunde.
Dugo se smatralo da su za jezik prvenstveno odgovorne dve regije leve moždane hemisfere – Brokina zona, koja učestvuje u formiranju govora, i Vernikeova zona, koja je povezana sa razumevanjem jezika. Međutim, savremena istraživanja pokazuju da je stvarnost mnogo složenija.
Danas naučnici smatraju da jezik ne funkcioniše kroz izolovane centre, već kroz čitavu mrežu međusobno povezanih regija koje neprestano razmenjuju informacije. Upravo zbog toga ljudski mozak može da razume nove izraze, prepozna kontekst i prilagodi komunikaciju različitim situacijama.
Zašto različiti jezici različito aktiviraju mozak?
Jedno od najzanimljivijih pitanja savremene neurološke nauke jeste da li različiti jezici oblikuju mozak na različite načine.
Posebnu pažnju privukla su istraživanja koja upoređuju govornike engleskog i mandarinskog kineskog jezika. Za razliku od većine evropskih jezika, mandarinski je tonalni jezik. To znači da ista reč može imati potpuno drugačije značenje u zavisnosti od tona kojim je izgovorena.
Kod jezika poput srpskog ili engleskog promena tona uglavnom prenosi emociju ili stav govornika. Na primer, ista rečenica može zvučati kao pitanje, optužba ili izraz iznenađenja samo zahvaljujući drugačijoj intonaciji.
Istraživanja su pokazala da govornici tonalnih jezika tokom obrade govora aktiviraju dodatne moždane mreže, uključujući i delove desne moždane hemisfere koji kod govornika netonalnih jezika nisu toliko uključeni u svakodnevnu komunikaciju.
Ovi rezultati ukazuju na fascinantnu sposobnost mozga da se prilagodi jeziku koji koristimo od najranijeg detinjstva.
Kako deca uče jezik?
Jedna od najvećih misterija ljudskog razvoja jeste brzina kojom deca usvajaju govor. Već tokom prve godine života bebe počinju da prepoznaju zvukove karakteristične za svoj maternji jezik.
Između šestog i desetog meseca starosti mozak postaje posebno osetljiv na foneme – osnovne zvučne jedinice jezika. Vremenom dete sve bolje razlikuje zvukove koji su važni za komunikaciju u njegovom okruženju, dok manje pažnje posvećuje zvukovima koji nisu karakteristični za jezik koji svakodnevno sluša.
Ova sposobnost pokazuje koliko je ljudski mozak fleksibilan i koliko snažno okruženje utiče na razvoj govornih veština.
Više jezika – više mentalne fleksibilnosti
Ljudi koji govore dva ili više jezika svakodnevno treniraju svoj mozak. Tokom razgovora njihov um neprestano bira koji jezik treba koristiti i istovremeno potiskuje ostale koje poznaje.
Zbog toga su brojna istraživanja povezala višejezičnost sa:
boljom koncentracijom,
razvijenijim radnim pamćenjem,
lakšim rešavanjem problema,
većom mentalnom fleksibilnošću,
efikasnijim prebacivanjem između različitih zadataka.
Iako poznavanje stranih jezika ne čini nekoga automatski inteligentnijim, ono predstavlja snažan oblik mentalne stimulacije koji može doprineti očuvanju kognitivnih sposobnosti tokom života.
Jezik i emocije
Način na koji govorimo ne utiče samo na komunikaciju već i na emocije. Mnogi ljudi koji tečno govore više jezika primećuju da se drugačije osećaju kada koriste različite jezike.
Neki lakše izražavaju emocije na maternjem jeziku, dok se na stranom jeziku osećaju racionalnije i objektivnije. Razlog za to može biti činjenica da su uspomene, iskustva i emocije često povezani sa jezikom na kojem su nastali.
Zbog toga jezik nije samo skup reči i gramatičkih pravila, već važan deo ličnog identiteta.
Jezik kao most između kultura
U savremenom svetu komunikacija sve češće prevazilazi granice država i jezika. Poslovna saradnja, obrazovanje, međunarodni projekti i pravni postupci zahtevaju precizno prenošenje značenja sa jednog jezika na drugi.
Zbog toga profesionalna prevodilačka agencija ima važnu ulogu u povezivanju ljudi, kompanija i institucija iz različitih delova sveta. Kvalitetan prevod ne prenosi samo reči već i kontekst, kulturološke nijanse i pravu poruku sadržaja.
Kada je potrebno prevesti zvaničnu dokumentaciju, ugovore ili potvrde, angažovanje stručnog sudskog tumača predstavlja neophodan korak kako bi dokument bio pravno validan i prihvaćen od strane nadležnih institucija.
Šta nas buduća istraživanja mogu naučiti?
Većina dosadašnjih istraživanja bila je fokusirana na nekoliko najzastupljenijih svetskih jezika. Međutim, na planeti postoji više od 7.000 jezika, a svaki od njih poseduje jedinstvene karakteristike.
Kako tehnologija za proučavanje mozga napreduje, naučnici očekuju nova otkrića o tome kako različiti jezici utiču na percepciju, pamćenje, emocije i donošenje odluka.
Jedno je sigurno – svaki jezik koji govorimo ostavlja trag u našem mozgu i na jedinstven način oblikuje način na koji doživljavamo svet oko sebe.
Kako jezik oblikuje način na koji razmišljamo
Jezik nije samo sredstvo komunikacije. On utiče na naše misli, emocije, sećanja i način na koji razumemo stvarnost. Savremena istraživanja pokazuju da različiti jezici mogu aktivirati različite moždane mreže i oblikovati način na koji obrađujemo informacije.
Zato učenje novog jezika nije samo sticanje nove veštine. To je istovremeno i vežba za mozak, prilika za razvoj novih perspektiva i način da bolje razumemo kako funkcioniše jedna od najsloženijih ljudskih sposobnosti.
