Kako da vaš klijent ne shvati da ste „Specijalista za žene i ostale bolesti“ ili da nisu „Kola i vlasnik na prodaju“?
Mnoge multinacionalne kompanije širom sveta koriste neku vrstu profesionalne prevodilačke službe koja će im pomoći da prenese istu poruku različitoj publici. Sa druge strane, postoje i kompanije koje smatraju usluge profesionalnih prevodioca nepotrebnim luksuzom za koji nema mesta u malim budžetima. Oni smatraju da postoje važnije stvari na koje treba usmeravati finansije. Problem je što će zbog takvog stava, ako ne potraže stručnu pomoć, i trpeti posledice upravo i najčešće u finansijskom smislu.
Jednu od najkorišćenijih automatizovanih prevodilačkih usluga nudi Google Translate, koji je omiljeno sredstvo prevođenja srednjoškolcima i samozvanim prevodiocima koji hoće na lak način da dođu do novca. Problem je u tome što Google Translate često ume da ponudi veoma nezgodne prevode koji idu od toga da daju gramatički neispravnu rečenicu, do toga da potpuno promaše smisao i kontekst zadatka. Ako uzmete u obzir da dobijete čudan prevod pri ukucavanju prostih rečenica, zamislite koliko bi strašno taj prevod izgledao kada bi ste mu zadali ozbiljniji zadatak?
Uprkos tome, svi znamo za kompanije koje su ipak odabrale Google Translate kao regularnu praksu koja zadovoljava njihove potrebe za poslovnim prevodima.
Ono što te firme treba da imaju u vidu jeste sledeće:
Gubitak prodaje
Ako kompanije imaju značajno pogrešne prevode kada su u pitanju njihovi proizvodi ili usluge, oni sigurno mogu da očekuju gubitak prodaje. Kupci neće znati koji proizvod ili uslugu preduzeće zapravo pokušava da prezentuje i proda. U mnogim slučajevima ovaj gubitak se teško i mukotrpno nadoknađuje, a da ne govorimo o finansijama koje je potrebno iznova uložiti.
Kriza poverenja
Poslednja stvar koju bilo koja kompanija želi da uradi jeste da otera nove kupce, pogotovo u današnje vreme kada vlada velika kriza poverenja. Ako kompanija ne može pravilno da prevede informacije o svoim proizvodima ili uslugama na jezik okruženja u kojem ih nudi, šta to govori o njima? Takve greške mogu signalizirati nedostatak kvaliteta i posvećenost klijentima, koji će ubrzo u selekciji koju imaju pred sobom svakako izostaviti usluge i proizvode takvih firmi. Poverenje klijenata se teško stiče ali lako gubi.
Urušavanje brenda
Čak i dobro pozicionirani brendovi na tržištu mogu pretrpeti veliku štetu ako dopuste sebi propust u vidu prevodilačkih grešaka, jer to onda znači da kompanija nema potpuno razumevanje i sluh za jezik i kulturu zemlje u kojoj želi da se proširi. Na mnogo načina, u ovakvoj situaciji će upravo razvijenija firma imati više štete nego manje poznate kompanije, pre svega jer su u takvoj poziciji i očekivanja klijenata mnogo zahtevnija.
Potrošite više, zaradite više
Budžeti jesu ograničenje, ali ako neke kompanije ne promene svoj odnos prema prevođenju na kraju će izgubiti više finansija nego što bi iznosila investicija u profesionalno prevođenje.
Cilj kompanija koje posluju u različitim zemljama jeste da prošire svoje tržište. Ulaganje u profesionalni prevodilački servis može to da omogući. Koristeći profesionalne usluge prevođenja obezbeđujete lokalizaciju vašeg brenda širom sveta na takav način, na koji automatizovani prevod jednostavno ne može.
IZDVOJILI SMO NEKE NAJSMEŠNIJE PRIMERE:
1. Natpis na kolima u Manili:
Car and owner for sale. (Kola i vlasnik na prodaju)
2. Natpis na vratima ordinacije u Rimu:
Specialist in women and other diseases. (Specijalista za žene i ostale bolesti)
3. Natpis u berbernici, Zanzibar:
Gentlemen’s throats cut with nice sharp razors. (Džentlmenski vratovi sečeni sa dobrim oštrim žiletima)
4. U restoranu na Novom Zelandu:
Open seven days a week, and weekends too. (Otvoreno sedam dana u nedelji, vikendima takođe)
5. Meni u Beču:
Fried milk, children sandwiches, roast cattle and boiled sheep. ( Prženo mleko, sendviči od dece, pečena stoka i kuvana ovca.)
Hoće li prevod mašine ikad nadmašiti prevod čoveka
Morate priznati da ideja o budućnosti u kojoj ljudi bez ikakvih problema komuniciraju jedni sa drugima na različitim jezicima, prevedenim perfektno od strane mašine, zvuči primamljivo. Koliko bi samo jednostavniji život bio kada ne bi morali više da odvajamo vreme na učenje stranih jezika, zar ne? Iako tehnologija mašinskog prevođenja napreduje iz dana u dan, svi koji su ikada koristili mašinsko prevođenje, mogu se složiti da je ideja perfektnog prevoda od strane mašine još uvek na utopijskom nivou. Što ne znači da se savršenstvo na tom polju ne može postići. Ili, ipak može? Činjenica je da mašinsko prevođenje znači jednostavno upotrebu softvera za prevod teksta ili govora na drugi jezik. Ideja o stvaranju mašine koja ima tu sposobnost, odnosno takvog softvera, koji će bezgrešno prevoditi sa jednog jezika na drugi, egzistira veoma dugo. Naučnici su prvi put pokušali da je sprovedu u delo pedesetih godina prošlog veka ali je softver za komercijalnu primenu prvi put pušten u upotrebu 1991. godine, kao i prva veb aplikacija koja je usledila par godina kasnije. Danas postoji nekoliko vrsta mašinskog prevođenja, od onih koje se masivno koriste poput besplatnih veb servisa kao što je Google Translate, preko pristupačnih opcija koje se plaćaju poput iTranslate koji ima Apple, pa do skupih, profesionalnih softvera kao što je SDL Trados Studio. Sve u svemu, ako logički pristupimo problemu, možda i uspemo da odgonetnemo i obrazložimo glavno pitanje – hoće li prevod mašine ikada nadmašiti prevod čoveka? Da bi to uradili moramo istaći sve pozitivne i negativne strane mašinskog prevođenja. Prednosti mašinskog prevoda su očigledni:- Jeftiniji je – mašinski prevod je uvek jeftiniji od prevoda čoveka a može biti i besplatan, u zavisnosti koji servis koristite.
- Brži je – teško je pobediti mašinu kada vam je potreban prevod na licu mesta.
- Konstantno napreduje –progresivnost je na odličnom nivou, svakoga dana se radi na novim rešenjima preciznijeg mašinskog prevoda.
- Nedostatak lokalizacije – mašina uvek prevodi redosledom koji je dobila i nema mogućnost da lokalizuje prevod, tačnije da ga stavi u odgovarajući kulturološki kontekst.
- Nedostatak smisla – mašina se bori sa prevodom kada su u pitanju finese i još uvek joj je nemoguće da prepozna određene aspekte jezičkih izraza poput humora ili metafora.
- Nedostatak redosleda – pri prevodu sa jednog jezika na drugi, mašina je veoma isključiva, pa redosled reči u rečenici koji na jednom jeziku ima smisla, na drugom zvuči veoma čudno, neodgovarajuće i često, nečitljivo.