Novi crnogorski pravopis imaće 32 slova i zasnivaće se na principu „piši kao što zboriš, a čitaj kako je napisano“.
Pravopis, koji je 09. Jula 2009 odobrio i potpisao ministar prosvete i nauke Sreten Škuletić, uradila je tročlana ekspertska grupa, koju su činili prof. Milenko Perović, Josip Silić i Ljudmila Vasiljeva.
Školski pravopis i gramatika tek treba da budu urađeni.
Ministar Sreten Škuletić pojasnio je da je nakon suštinskih neslaganja dve frakcije unutar Saveta za standardizaciju crnogorskog jezika, koji je formirala Vlada 24. 2008, on odlučio da taj problem reši na nivou ekpertske grupe.
„Iskristalisale su se dve opcije koje su pripremile dve verzije i predale ih Ministarstvu“, podsetio je ministar.
Na osnovu tih materijala ekspertska grupa napravila je pravopis i rečnik crnogorskog jezika.
„Verzija koja je urađena je latinična, ali se parlaleno radi na ćiriličnoj verziji i biće štampane zajedno“, najavio je ministar.
Predsednika Ekspertske komisije za pripremu Predloga pravopisa, gramatike i rečnika crnogorskog jezika, profesor dr Milenko Perović rekao je da nisu, po svaku cenu, tražili kompromis između dve verzije pravopisnog rečnika i pravopisa.
„Nismo pravili kompromis, nismo nastojali da pomirimo dve suprotstavljene lingvističke škole mišljenja, nego da na temelju filozofskih i lingvističkih principa ponuđene materijale dovedemo do finalne forme“, rekao je profesor Perović.
Profesor je rekao da su eksperti procenili kad je u pitanju sam pravopis da je kvalitetniji predložak za konačnu verziju onaj koji je predala radna grupa na čelu s akademikom Banjevićem, a čiji je autor dr Adnan Čirgić.
Za predloge rečnika eksperti su konstatovali da između dve ponuđene verzije postoji visok stepen saglasnosti, ali da je pragmatičnije da se radi na verziji rečnika koji je ponudila grupa okupljena oko dr Rajke Glušice.
„Na toj verziji smo dosta radili, uključujući bogatu leksiku koja u njoj nije postojala, a jeste u verziji dr. Čirgića. Uložili smo veliki trud da tu verziju pravopisnog rečnika sinhronizujemo sa pravopisom“, izjavio je profesor Perović.
Predlog koji je ponudio Savet za standardizaciju za gramatiku crnogorskog jezika nije zadovoljio kriterijume tročlane ekspertske grupe, koja je ocenila da mora ponovo da se uradi.
„Nadajmo se, uz saradnju pojedinih članova koji su učestvovali u radu Saveta za standardizaciju“, dodao je Perović.
On je pojasnio da se zbog toga i dogodilo ono što je sa lingvističke, odnosno standardološke tačke nelogično, „da moramo prvo u javnost da izađemo sa pravopisom, pa tek onda da pravimo gramatiku“.
„U srećnim zemljama i narodima, koji nisu nestrpljivi ovako kao Crnogorci, radi se obrnuto – prvo se koncipira i stvara gramatika, pa se iz gramatike izvodi pravopis i pravopisni rečnik“, rekao je Perović.
On je konstatovao da je u Crnoj Gori urađen obrnut proces zbog urgentnosti potrebe normiranja crnogorskog jezika.
Profesor je oštro reagovao na kritičare normiranja crnogorskog jezika, ocenjujući da je Crna Gora puna „vrlo zainteresovanih amatera i onih koji misle da znaju jednako sastavljati i fudbalsku reprezentaciju i normirati crnogorski jezik“.
On je podsetio da je ekspertska grupa formirana nakon što je u Savetu za standardizaciju došlo do blokade rada i nije bilo nikakvih izgleda da se dođe do bilo kakve forme standarda jezika.
\’\’Za crnogorsku naciju bilo bi bruka i sramota da se to ne uradi ili da se radi pod permanentnim skandalima. Imali bi situaciju, da se narodski izrazim, da nam se dušmani smeju kako smo se džilitnuli a nismo bili u stanju da ostvarimo cilj i da kao narod, kao nacija vlastitom jeziku koga govorimo stotinama godina damo odgovarajuću normu, koja ima i naučnu verifikabilnost“, slikovito je pojasnio profesor Perović.
Prema njegovoj oceni ekspertska grupa se nije mogla formirati od ljudi koji su u Crnoj Gori, „zato što upotrebljivih lingvista izvan postojećeg Saveta za standardizaciju u Crnoj Gori prosto nije bilo“.
„Bilo je strahovito puno zainteresovanih amatera koji umišljaju da zato što dobro govore crnogorski jezik mogu i dobro da ga normiraju. Sa takvim amaterima nema posla, a po nesreći oni se najčešće pojavljuju po književnim krugovima“, rekao je profesor i konstatovao da to što oni „uobražavaju da zato što pišu na svom maternjem jeziku time najbolje poznaju taj jezik nije tačno“.
Profesor Perović je uveren da se Crnoj Gori i standardizaciji crnogorskog jezika desila najsrećnija moguća stvar kojom će ovaj standard dobiti visoku verifikaciju na slavističkim katedrama po celom svetu.
U ekspertskoj grupi uzela su učešća dva velika svetska autoriteta za slovenske jezike – profesori Ljudmila Vasiljeva i Josip Silić.
Institut za crnogorski jezik i jezikoslovlje „Vojislav P. Nikčević“ čestitao je građanima Crne Gore usvajanje Pravopisa crnogorskoga jezika.
Usvajanjem pravopisa sa 32 slova navodi se da je konačno pobedila naučna istina o crnogorskom jeziku, koju je taj institut zastupao od osnivanja.
Nova slova crnogorskog jezika su ś i ź.
